Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje: Evropski Savet i Evropski Parlament postigli dogovor o zaštiti životne sredine i ljudskih prava

14. decembar 2023.

Evropski Savet i Evropski parlament danas su postigli privremeni dogovor o Direktivi o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD), čiji je cilj unapređenje zaštite životne sredine i ljudskih prava u EU i globalno.

Direktiva o dužnoj pažnji će postaviti obaveze za velike kompanije u pogledu trenutnih i potencijalnih negativnih uticaja na ljudska prava I životnu sredinu, u odnosu na svoje poslovanje, poslovanje njihovih poslovnih partnera duž lanca snabdevanja

Direktiva takođe propisuje pravila o kaznama i građanskoj odgovornosti za kršenje tih obaveza; zahteva od kompanija da usvoje plan osiguravajući da njihov poslovni model i strategija budu kompatibilni sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama.

Privremeni sporazum koji je danas postignut uokviruje delokrug direktive, pojašnjava obavezeza kompanije koje ne ispunjavaju uslove, bolje definiše različite kazne i upotpunjuje listu prava i zabrana kojekompanije treba da poštuju.

Obim direktive

Sporazum uokviruje obim direktive o velikim kompanijama koje imaju više od 500 zaposlenih i mrežu širom sveta I promet od 150 miliona evra. Za kompanije koje nisu članice EU primenjuje se ako imaju 300 miliona evra neto prometa ostvarenog u EU, tri godine od stupanja na snagu direktive. Komisija će morati da objavi listu kompanija koje nisu članice EU koje potpadaju poddelokrug direktive.

Finansijski sektor

Prema danas postignutom dogovoru, finansijski sektor će biti privremeno isključen iz delokruga direktive, ali će biti klauzula za pregled za moguće buduće uključivanje ovog sektora na osnovu dovoljne procene uticaja.

Klimatske promene i građanska odgovornost

Kompromis koji je danas postignut jača odredbe koje se odnose na obavezu velikih kompanija da usvoje i stave sredstva na snagu tranzicioni plan za ublažavanje klimatskih promena.

Što se tiče građanske odgovornosti, sporazum jača pristup pravdi pogođenih lica. Njime se utvrđuje rok od pet godina za donošenje tvrdnje onih na koje se odnose štetni uticaji (uključujući sindikate iliorganizacije civilnog društva). Takođe ograničava otkrivanje dokaza, mere zabrane i troškove postupka za tužioce.

U krajnjem slučaju, kompanije koje identifikuju štetne uticaje na životnu sredinu ili ljudska prava od strane nekih od svojih poslovnih partnera  moraju prekinuti te poslovne odnose kada se ti uticaji ne mogu sprečiti ili okončati.

Kazne

Za kompanije koje ne plate kazne izrečene u slučaju kršenja Direktive, privremeni sporazum uključuje

nekoliko mera zabrane, i uzima u obzir promet kompanije za izricanje novčanih kazni (tj.minimalno maksimalno 5% neto prometa preduzeća). Dogovor uključuje obavezu kompanija da sprovode smisleno angažovanje uključujući dijalog i konsultacije sa zainteresovanim stranama, kao jednu od mera procesa  dužne pažnje

Javne nabavke

Sporazumom je utvrđeno da se usklađenost sa CSDDD može kvalifikovati kao kriterijum za dodelu javnih ugovora ikoncesije.

Definicije

Privremeni sporazum pojašnjava obaveze za kompanije opisane u Aneksu I, spisak specifičnih prava i zabrana koja  doprinose negativanom uticaju na ljudska prava , kada se ona zloupotrebljavaju ili krše. Lista se poziva na međunarodne instrumente koje su ratifikovale sve države članice i koji postavljaju dovoljno jasne standarde koji se mogu poštovatikompanije.

Kompromis dodaje nove elemente obavezama i instrumentima navedenim u Aneksu u pogledu ljudskih prava, posebno za ugrožene grupe i osnovne konvencije Međunarodne organizacije rada (ILO), koje se mogu dodati na listu, od strane delegiranihakta, nakon što ih ratifikuju sve države članice.

Privremeni sporazum takođe u Aneksu uvodi pozivanje na druge konvencije UN Međunarodni pakt o građanskim I političkim pravima ili Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, ili Konvencija o pravima deteta.

Takođe, privremeni sporazum pojašnjava prirodu uticaja na životnu sredinu obuhvaćenih ovom direktivom kao bilo koji merljivi uticaj na životnu sredinu, kao što su  degradacija zemljišta, zagađenje vode ili vazduha, štetne emisije ili prekomerna potrošnja vode I drugi uticaja na prirodne resurse.

Sledeći koraci

Privremeni sporazum postignut u Evropskom parlamentu sada treba da podrže i formalno usvoje i Evropski Parlament i Evropski Savet.