CBAM-Carbon Border Adjustment Mechanism
Mehanizam prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika

Šta je CBAM?

Mehanizam prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika (CBAM) je instrument politike zaštite životne sredine Evropske unije (EU) koji predviđa primenu istih troškova ugljenika na uvezene proizvode kao što bi nastali kod postrojenja koja rade u EU. Na ovaj način, primenom CBAM instrumenta težnja je da se smanji rizik da klimatski ciljevi EU budu ugroženi premeštanjem proizvodnje u zemlje sa manje ambicioznom politikom dekarbonizacije (tzv. „curenje ugljenika“).

Početak primene CBAM

CBAM Uredba usvojena je maja 2023, Implementaciona uredba avgusta 2023, a CBAM regulativa otpočela je sa primenom 1. oktobra 2023. i predstavlja jedan od instrumenata za ostvarivanje klimatskih ciljeva, u okviru paketa Fit for 55.

Tranzicioni period

CBAM ima prelazni period koji počinje 1. oktobra 2023. i traje do 31. decembra 2025. godine, čija je svrha prikupljanje podataka za fino podešavanje forme CBAM-a s obzirom na njegovu definitivnu fazu primene od 01.01.2026. godine.

Tokom prelaznog perioda, obaveze uvoznika biće ograničene samo na izveštavanje, bez plaćanja bilo kakvog finansijskog usklađivanja i bez neophodnosti verifikacije izveštaja od strane akreditovanog verifikatora.

Kontekst i ciljevi CBAM-a

Obavezu smanjenja intenziteta globalnog zagrevanja, kroz sprovođenje ciljeva definisanih Pariskim sporazumom iz 2015. godine, kojim se predviđa ograničenje porasta globalne temperature na 2, odnosno 1,5° Celzijusa, potpisalo je 196 država, među kojima i Republika Srbija.

Zbog nezadovoljavajućih rezultata u pogledu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), Evropska komisija je, u okviru Evropskog zelenog dogovora koji je usvojen decembra 2019.g., povećala svoje klimatske ambicije i predvidela sprovođenje niza klimatskih mera u cilju smanjenja GHG za 55% do 2030. u odnosu na referentnu 1990. Na ovaj način proklamovan je ambiciozan cilj – postizanje klimatske neutralnosti Evropskog kontinenta do 2050.

Za više informacija, kontakt: cbam@pks.rs i rbh@pks.rs

Dva osnovna CBAM regulatorna akta su Uredba (EU) 2023/956 i Implementaciona uredba (EU) 2023/1773.

Za komunikaciju između izvoznika iz trećih zemalja i uvoznika u EU (CBAM deklarant), operaterima instalacija se preporučuje korišćenje komunikacionog obrasca.

Implementacija CBAM-a zahteva uključivanje nacionalnih nadležnih organa (NCA) 27 država članica EU od 1. oktobra 2023. godine, koja su odgovorna za davanje dozvole uvoznicima sa sedištem u njihovoj državi članici za pristup CBAM prelaznom registru.

CBAM mehanizam je instrument kojim EU želi da uspostavi poštenije cene za ugljenik koji se emituje tokom proizvodnje robe sa visokim sadržajem ugljenika koja ulazi u EU, kao i za podsticanje čistije industrijske proizvodnje u zemljama koje nisu članice EU. Postepeno uvođenje CBAM-a usklađeno je sa postupnim ukidanjem dodele besplatnih dozvola u okviru sistema EU za trgovinu emisijama (ETS) kako bi se podržala dekarbonizacija industrije EU.

Za izvoznike dobara u EU koja podležu primeni CBAM-a i za bolje razumevanje njegove primene, najkorisniji dokument je CBAM Uputstvo za instalacije izvan EU. Ovaj dokument daje jasna tumačenja, smernice i objašnjenja za operatere postrojenja, ali i za sve učesnike u lancu primene CBAM-a.

Podrazumevane (default) vrednosti imaju posebnu ulogu u implementaciji CBAM-a tokom prelaznog perioda, posebno ako uvoznici nemaju sve potrebne informacije, a primenjuju se:

1) Tokom prva tri kvartalna izveštaja (K4 2023. i K1 i K2. 2024.), deklaranti mogu prijaviti ugrađenu emisiju na osnovu podrazumevanih vrednosti koje je Evropska komisija stavila na raspolaganje i objavila.

2) Od trećeg kvartala 2024. do kraja 2025. deklaranti i dalje mogu da prijavljuju emisije na osnovu procena, ali samo za složenu robu i sa ograničenjem od 20% ukupnih ugrađenih emisija. Korišćenje podrazumevanih vrednosti bi se kvalifikovalo kao „procena“.

Dokument Evropske komisije o podrazumevanim vrednostima zasnovan je na Izveštaju Joint Research Centre (JRC) koji predstavlja procenu intenziteta emisije GHG ili specifičnih ugrađenih emisija u proizvodima iz četiri energetski intenzivne industrije (gvožđe i čelik, đubriva, aluminijum i cement).

Od početka primene CBAM-a (1.10.2023.) otvaraju se mnoga pitanja, nedoumice i dileme.